Paskal Rabate

U najavi: Ibikus - Paskal Rabate

„Ali ko je taj što je odeven po poslednjoj modi? Ko će progutati sad evo ovu ostrigu? Ko se uspentrao na visinu preko brda leševa? Ko je nekorisnu i gadnu bubu, bubašvabu, preobratio u valutu? Ja, i jedino ja. Dozvolite da se predstavim: Semjon Ivanovič Njevzorov, sjajna ličnost, kralj života“.

Romanu Doživljaji Njevzorova ili Ibikus ruskog književnika Alekseja Tolstoja izgleda je bilo suđeno da doživi sudbinu svog glavnog junaka. Vrtoglav uspeh a potom pad, pad u zaborav dugačak skoro pola veka. Ispostavilo se da je roman, baš kao i Njevzorov, neuništiv: dižući se iz pepela, odmah stremi ka vrhu i uspehu. I niko mu ništa ne može, čak ni pisac koji se u jednom trenutku na kraju knjige premišlja da li da ga ubije. Samo, kako ubiti onog koji je po sopstvenom priznanju „kralj života“? Ljudima ovog vremena lik Njezvorova je dobro poznat: sitni službenik, malograđanin do same svoje srži, onaj kojem se tek uz čašicu, u kafanskom dimu, otvaraju neke perspektive. I pored toga ubeđen je da ga čeka neobičan život jer mu je, jednom prilikom, ciganska gatara predskazala da će, kada svet zadesi veliko zlo, on postati čuven i bogat. Predskazanje će se obistiniti jer glavni junak neće prezati ni od čega kako bi se popeo na društvenoj lestvici i utolio svoju glad za uspehom, ženama, drogom i bogatstvom.

I, da Paskal Rabate nije, jednog dana na buvljoj pijaci, greškom kupio ovaj roman (bilo je mnogo tih Tolstoja!) ko zna da li bi danas slovio za jednog od najvećih savremenih autora francuskog stripa. Poduhvat je bio više nego smeo: autor, u kojeg su do tada verovali samo njegovi izdavači, odlučuje da zaboravljeni ruski roman pretoči u grafički roman Ibikus, u četiri toma koja će izlaziti od 1998. do 2001, a čija će integralna verzija biti objavljena 2005. kada je njegov talenat već uveliko prepoznala i kritika i publika, i kada je za njega pobrao brojne značajne nagrade.

Paskal Rabate (rođen 1961) crtač stripa, ilustrator, scenarista i, u poslednje vreme, filmski režiser, zanimljiv je i po sposobnosti da, u svojim stripovima, kameleonski menja stil, prilagođavajući ga kako sam kaže „potrazi za formom koja će odgovarati suštini dela“. Ibikus, grafički roman od preko 500 tabli rađen je tehnikom laviranog, ekspresionističkog crteža koju autor nije koristio u svojim ranijim stripovima.

Besna kobila planira da Ibikus objavi sredinom septembra 2013, pred Međunarodni salon stripa u Beogradu. Biće, na vreme, omogućena i vrlo povoljna pretplata.

Džejson Luts

Džejson Luts (Jason Lutes) je rođen 7. decembra 1967. godine u Nju Džerziju, SAD. Odrastao je u Montani i Kaliforniji čitajući američke stripove o superherojima, ali su na njega presudno uticali evropski stripovi, pre svih Tintin i Asteriks, koje je otkrio boraveći kao dete u Francuskoj. Diplomirao je na Fakultetu za dizajn Rod Ajlenda, 1991. godine. Važniji stripovi ovog autora su Duplo dno i Berlin

Džjeson Luts je svoj prvi veliki uspeh, i kod publike i kod kritičara, postigao upravo grafičkim romanom Duplo dno (Jar of fools). Proslavljeni Kris Ver je o ovom stripu rekao: „Čitajući Duplo dno imate utisak da gledate usporeni snimak udarca koji će završiti tačno posred vaše glave. Imate vremena da ga izbegnete ali, iz nekog razloga, ništa ne činite, u želji da vidite hoće li stvarno toliko boleti kad, na kraju, i primite taj udarac. I, naravno, baš toliko i zaboli.“

Grafički roman o dvojici mađioničara koje more aveti prošlosti, Duplo dno, lako očara čitaoca nežnom pričom o magiji, prijateljstvu, ljubavi i ljudima koji samo što nisu ispali i sa margine.

OGLEDNI ODLOMAK (preview)

.

Prikaz iz Kulturnog dodatka Politike od 24.11.2012.

Baru

Erve Barulea, poznat samo po nadimku Baru, rođen je 29. jula 1947. u francuskom gradiću Til. Baru, možda i najveći savremeni francuski strip-crtač i autor, stripom je profesionalno počeo da se bavi relativno kasno, tek 1982. No, već 1985. godine, na prestižnom Festivalu stripa u Angulemu dobio je nagradu za najbolje debitantsko delo. Na istom Festivalu do sada je dva puta dobio nagradu za najbolji strip i prvi je autor kojem je to pošlo za rukom: godine 1991. za Put za Ameriku a 1996. za Autoput sunca. U januaru 2010. dobio je i nagradu za životno delo i tako postao najnagrađivaniji autor te manifestacije.

Najčešća tema Baruovih dela, autobiografskih u velikoj meri, je odrastanje dece i omladine u radničkim četvrtima industrijskih gradića na istoku Francuske u kojima živi veliki broj italijanskih doseljenika. Pored Autoputa sunca, stripa koji mu je doneo svetsku slavu, navešćemo još nekoliko njegovih važnijih dela : Piša bluz (Quéquette blues) 1984 – 1986, Bazen u Mišvilu (La Piscine de Micheville) 1985, Put za Ameriku (Le chemin de l’Amérique) 1990, te Godine Sputnjika (Les années Spoutnik) 1999 – 2003.

O stripu Autoput sunca

Svako ko želi da sazna šta sve strip može da bude trebalo bi da pročita Autoput sunca francuskog crtača i scenariste Barua. Može se slobodno reći da taj strip predstavlja prekretnicu u evropskom stripu. I to po više osnova. Strip je, kao prvo, spoj klasičnog francuskog stripa i japanske mange, na 430 strana što je, 1995. godine kada je strip objavljen, u Francuskoj predstavljalo veliku novinu. Besna kobila se i odlučila da strip objavi u tom originalnom izdanju a ne u izdanju koje je kasnije prerađeno za evropsko tržište i u kojem su kadrovi stripa preraspoređeni kako bi se došlo do manjeg broja strana. Druga novina je da je to road-strip, možda i prvi takve vrste. Socijalno obojena fabula, prikazivanje bednog položaja radničke klase i doseljenika, propalih industrijskih gradića, političkih moćnika, nasilja u ime države, a sve to zaogrnuto u krimi priču u kojoj ostrašćeni desničar progoni dvojicu drugara jer ga je jedan od njih napravio rogonjom, sve je to uticalo da ovaj strip stekne kultni status. A iznad svega, Baruov fantastičan crtež, smelo ubacivanje krupnih planova i totala, vešto nizanje kadrova kojima se postiže još veća napetost same priče. Autoput sunca je nesumnjivo njegovo najznačajnije delo i jedan od najboljih evropskih stripova objavljenih u poslednje dve decenije.

OGLEDNI ODLOMAK (preview)

Mediji o stripu:

Kristof Šabute

Kristof Šabute je rođen 8. februara 1967. godine. Poreklom je Alzašanin, po obrazovanju je grafičar. Radio je kao ilustrator a bavio se i reklamom. Prve stripove je počeo da objavljuje 1993. da bi veliki uspeh postigao 1998. kada mu je objavljen strip Veštice. Dve godine kasnije, stripom Pun mesec, potvrđuje da uspeh kod publike nije bio slučajnost a više nagrada koje je za njega dobio svedoče i o umetničkoj zrelosti koju je dosegao tim stripom.

Najvažniji stripovi: Veštice 1998, Nekoliko letnjih dana 1998, Zoe 1999, Pun mesec 2000, Ostrvce sreće 2001, Čistilište 2003-2009, Anri Dezire Landri 2006,  Sam samcit 2008, Zver 2002, Paljenje vatre 2007, Ribari Nove Zemlje 2009, Gorke basne 2010.

OGLEDNI ODLOMAK (PREVIEW)